Šta čini pravog prevodioca?

Prevođenje predstavlja jednu prelepu umetnost oblikovanja reči i od prevodioca iziskuje da poseduje veštinu pronalaženja najtačnijeg značenja. Iako bi se ova prethodna izjava mogla odnositi na prevođenje u svakodnevnoj komunikaciji, danas je formalno prevođenje postalo popularnije, upravo zbog potrebe koja se javlja zbog obavljanja različitih poslova sa inostrantstvom, putovanja, međunaradnih odnosa i slično. Posao prevodjenja takođe predstavlja i izazov, kako za onog kome je prevod potreban, tako i za prevodioca koji ce biti angažovan na istom. Moramo biti svesni da, samo poznavanje jezika sa koga se tekst prevodi, nije garancija da ce taj tekst biti preveden pravilno, strucno i ispravno. Pa kako pametno izabrati prevodioca, koji će svojim kvalitetima ispuniti postavljeni cilj?

1.Edukacija

Pre svega, formalno poznavanje jezika nije dovoljno da bi neko sebe nazvao prevodiocem. Pravi prevodilac mora da poseduje diplomu UPIT-a, ili bar sertifikat o završenoj obuci. Takođe, obrazovanje na nekim od fakulteta, se može iskristiti prilikom prevodjđenja nekih posebnih izdanja. Ukoliko nemate tih potreba, preporuka je potražiti prevodioca koji poseduje sertifikat o završenom kursu. Ne treba da pominjemo da je perfektno znanje maternjeg jezika prvi preduslov za posao prevodioca, i da su pisane jezičke greške poput “neznam”, “dali”, “sumljam” i slično, signal da je u pitanju osoba kojoj ne bi trebalo da date svoje poverenje i prepustiti poslove. Pored perfektnog znanja maternjeg, logično je naravno i da se perfektno zna i drugi jezik, na koji, odnosno sa koga se prevodi, Tu se, naravno, ne misli samo na širok vokabular, več i na gramatiku, strane fraze, stručne izraze i slično. Sa razvojem tehnologije, stručni prevodioci pored knjiga i konsultovanja sa kolegama, takođe koriste i različite sofvere za dodatnu proveru svog rada, trudeći se da na taj način potpuno budu sigurni u rezultat svog rada.

2. Poznavanje kulture naroda

Jedna od ključnih osobina koje pravi prevodilac treba da poseduje je želja za stalnim razvojem i unapređivanjem. Poznavanje kulture naroda, kao i njihovih običaja je neophodno, kako bi se pravilno ušlo u srž prevođenja.

3. Pedantnost

Prilikom prevođenja, neophodno je obratiti pažnju i na najsitniji detalj, kako ne bi došlo do . greške, Ukoliko bi greška nastala, prevedeno delo bi izgubilo originalno značenje i smisao.

4. Poštovanje dogovorenih rokova

Pravi prevodilac, pored pedantnosti, mora posedovati i preciznost. I to, konkretno, preciznost poštovanja zadatih rokova. Osim nanete štete klijentu, prevodilac na ovaj nacin ruši i svoj ugled. Ovde problem najčešće nastaje kod prevoda sudskih dokumenata koja sama imaju naznačeni rok do kad treba da budu prevedena i prosleđena dalje (kao na primer kad se radi o potvrdi da je lice živo u slučaju podizanje penzije iz inostranstva).

5. Jasnoća pisanog izražavanja

Čitalac prevedenog dela mora steći potpuno razumevanje izrečenih misli kreatora tog dela. Zato se prevodilac mora potruditi da u potpunosti i nedvosmiseno čitaocu predoči tačno znacenje prevedene reci.

6. Sposobnost usmenog prevodjenja

Jedna od posebnih veština prevođenje izgovorene reči. Prevodilac u tom slučaju, osim izražene sposobnosti pažljivog slušanja, mora pokazati spremnost i snalažljivost

7. Iskustvo

Kao i u svakoj oblasti, iskustvo u prevođenju je neizostavan detalj koji ćini pravog prevodioca. Osim tokom godina, ovaj zanat se kuje i u prevođenju mnogobrojnijh dela iz različitih oblasti.